Povreda na radu u Sloveniji/EU – kojim zakonom je definisana?

Povreda na radu i zakonodavstvo mogu biti pravi podsticaj, jer je to razlog bolovanja sa posla, ali može biti i razlog potraživanja protiv poslodavaca. Kako se utvrđuju šteta na radu i zakonodavstvo? Pročitajte ovi članak i saznajte više!

Da li planirate otvoriti svoju firmu u Sloveniji?

Prijavite se na naš besplatni webinar za otvaranje firme u Sloveniji ovde:

Prijava na webinar

 

Nazovite naše stručnjake na broj +386 1 6006 274 (fiksni telefon) ili +386 64173023 (Viber/WhatsApp) ili nam pišite na email [email protected].

Ukoliko želite da registrujete firmu u Sloveniji, DATA vam može pomoći i odgovoriti na sva vaša pitanja u vezi šta vam je potrebno za otvaranje firme u Sloveniji. DATA je ovlaštena od strane vlade da registrujemo kompanije. Naši savetnici vam mogu ponuditi potpunu podršku i registrovati d.o.o. u našim prostorijama. Naše knjigovođe mogu ponuditi knjigovodstvene, poreske i finansijske usluge u skladu sa slovenačkim knjigovodstvenim standardima. Naši stručnjaki za migraciju mogu vam pomoći oko zapošljavanja stranaca, dobijanja dozvole za stalni boravak u Sloveniji. Takođe vam mogu savetovati oko procesa dozvola i spajanja porodice.  Data ima 45 stručnjaka sa različitih područja, koji vam mogu ponuditi poslovno savetovanje u vezi oporezivanja, radnog zakonodavstva, osoblja i preduzetništva. Imamo takođe i pravnike u DATI, koji vam mogu pripremiti ugovore iz civilnog i privrednog prava u skladu sa slovenačkim zakonodavstvom.

Povreda na radu je pravna institucija definisana drugim zakonima pored ZDR-1. Ovo poslednje uglavnom su ZPIZ-2, ZVZD-1, ZZZS i Kodeks obaveza (OZ). Međutim, takođe ne smemo zaboraviti predmet-zakon, posebno na zahteve za naknadu štete. U sledećem članku vam predstavljamo kakvu “ulogu igra” u vezi sa ovim pravnim institutom, svaki od gore pomenutih zakona.

Povreda na radu i zakonodavstvo sa stanovišta ZDR-1

Povredom na radu i zakonom iz Zvanje ZDR-1 utvrđuje se odgovornost poslodavca za naknadu štete. Ovo se daje ako je radnik povređen na poslu ili u odnosu na posao. U ovom drugom slučaju, to mora da nadoknadi poslodavac po opštim pravilima građanskog prava (odredbe OZ).

Povreda na radu i zakonodavstvo sa stanovišta OZ

Prema odredbama OZ-a, treba proceniti da li je uopšte odgovornost poslodavca za naknadu štete pretrpljena zbog štete koju je pretrpeo radnik. Procenjuje se da li možda postoji zajednička odgovornost? Koji je oblik njene odgovornosti: subjektivna (kriva) odgovornost ili objektivna odgovornost (u slučaju rada sa opasnom stvari ili u slučaju opasne aktivnosti)? Proceniće se u kojoj meri radnik ima pravo sa stanovišta ZVZD-1

Povreda na radu i zakonodavstvo u okviru ZVZD-1 pod uslovom da obaveza poslodavca u osiguranju od povrede na radu i bolesti na radu zavisi od nivoa bezbednosti i zdravlja na radu. Ako poslodavac ne obezbedi sigurnost, poslodavac sleže odgovornost za nezgodu i nastalu odgovornost za naknadu štete. ZVZD-1 takođe obezbeđuje da poslodavac mora odmah da prijavi povredu Inspektoratu za rad (prijava za R8 obrazac).

Povreda na radu i zakonodavstvo sa stanovišta ZPIZ-2

ZPIZ-2 definiše povredu na radu. Posebno bismo iskalili da povredu na radu treba posmatrati samo ako je osiguranik redovno trpi od stanovanja do radnog mesta ili nazad, ukoliko prevoz organizuje poslodavac i, ako ga trpi osiguranik na zadatku.

Povreda na radu i zakonodavstvo sa stanovišta ZZZZS

Povredom na radu i zakonom je nagovešteno da je poslodavac kompulsiran isplatom naknadu za plate tokom bolovanja iz sopstvenih resursa za prvih 30 dana odsustva radnika. Ukoliko je radnik bio odsutan sa posla više od 30 dana, nakdnada za plate biće pokrivena osiguranjem bolovanja.

Šteta na radu i zakonodavstvo koje ga definiše su tako duboko isprepleteni.